Super-sitniš-men

UPOZORENJE, u gradu se pojavio super-sitniš-men! Za sada je poznat u gradu samo pod ovim imenom. To je super zlikovac koji ima zli plan da svima uzme sitne pare i da onesposobi ekonomiju da funkcioniše. Posledice njegovih dela možemo da osetimo svaki put kada dodjemo na trafiku, udjemo u prodavnicu ili taxi bez sinih para. Njegova metoda uzimanja sitnog je da ide po prodavnicama i trafikama po gradu i kupuje neke sitne stvari kao recimo novine, bombone i sl. sa krupnim novčanicama od 1000 i 500 dinara. Na kraju, kada niko više ne bude mogao da vrati kusur, ekonomija staje, i on je pobedio!

Koliko mi je postalo frustrirajuće da razmišljam o tome da li imam ili nemam sitno. Ukoliko imam jednu novčanicu od 1000 dinara u novčaniku i ništa drugo, prosto mi je muka da ih potrošim, odnosno da dam uopšte nekome da usitni.

Dolazio sam čak i u situacije gde recimo treba da uzmem cigarette na trafici i konezvu koka-kole i da kupim pljeskavicu da drugom kijosku (a imam samo jednu novčanicu od 1000 dinara i ništa od sitnog), da stanema da se zapitam: “Ok, koga više cenim kao osobu? Ovu devojku na trafici, ili ovu ženu tamo na kiosku koja treba da mi spremi hranu? Kome da dam novčanicu od 1000 dinara da mi usitni?“. Odem ipak na trafiku da uzmem sitnice (jer ne može da mi pljune u zatvorenu konzervu koka-kole ali u pljeskavicu može), račun je bio 210 dinara, dajem joj 1000, i slučajno nađem novčanicu od 50 dinara u zadnjem dzepu i kazem joj “Jel ti znači 50?”, a ona je tek krenula da dolazi k’ sebi od onih 1000 što sam joj dao, i odgovara “Ništa mi to ne znači!”. Ok, nekako sam uspeo to da prođem. Dolazim da kupim pljeskavicu. Ovaj put sam imao tačno. Gospođa sa osmehom na licu mi daje sočnu pljeskavu sa rečima “Hvala! Dođite nam opet! Prijatno”. Naravno, kada sam sledeći put došao bez sitnih para, potuno je zaboravila da sam pre par dana ipak mislio na nju pre nego što sam kupio pljeskavicu i da sam imao sitan novac.

U taxi kada ulaziš, to većina ljudi koji se često veze ovako znaju, odmah kažeš da imaš samo 1000 dinara i time se uspešno ograđuješ svih ne prijatnosti koje mogu da se dese na kraju vožnje, jer u protivnom može da se desi drama! : “Pa šta ja sad da radim?! Gde sad ja ovo da rasitnim!? (i obavezno ide zatim) Od jutros njih 5-oro, svi vade po 1000 dinara. Ja ne znam šta je ovo!”, ovo mi se, da slobodno procenim, dešava u 70% slučajeva vožnje taxijem, a često se vozim, ukoliko ne kažem na početku vožnje da nemam sitno.

Pošto imam Maestro potrošačku karticu, našao sam da je to jedno od rešenja za ovaj problem. Čak gledam da sitno koje imam u novčaniku sačuvam za “ne daj bože” neku situaciju gde moze da zatreba hitno. Međutim, isto tako sam otkrio da je ovaj sistem plaćanja krajnje ne razvijen još uvek kod nas, pogotovo u super marketima i malim prodavnicama hrane. Situacija: došao sam na kasu i hoću da platim karticom, prodavačica počinje ubrzano da diše. U nekim prodavnicama me čak pošalje u ovom trenutku i na drugu kasu pošto tu ne radi automat za plaćanje. Onda provuče karticu, i automat izbaci na ekranu zahtev za pin kod. Uzima automat, i baš kada ga je približila meni, jedan kabl se izvuče i dođe do prekida konekcije. Automat kreće da re restartuje i ko zna još (Izleda još uvek nisu shvatili da automat treba da se bliže mušteriji a ne prodavcu). Ok, ajmo ponovo... dođe konačno ponovo trenutak da unesem svoj pin. Unesem i onda dolazi do neprijatnog čekanja za odgovor koje traje od 4 do 10 sekundi. Zašto je taj trenutak toliko ne prijatan pitate se? Dok vi čekate, iza vas se nakrcao veliki red ljudi koji stoji i gleda šta radite, i dok čekate izgleda kao da ništa ne radite povodom toga da red ide brže, i zašto vi sad plaćate karticom jednu čoko-bananicu i 250g kafe karticom, a oni ustvari ne shvataju da pokušavam da zaštitim svoje sitne pare od trošenja. Konačno stiže odgovor na automatu, i prodavačica traži da se potpišem račun iako sam već ukucao pin, i na računu jasno piše da potpis nije potreban. Ali ok, neću da pravim scenu oko ovakve sitnice, rado potpisujem i konačno izlazim napolje. Super-sitniš-men je i ovde na neki način uspeo da pobedi, prisiljavajući me da ipak trošim sitan novac ako sam u žurbi, i želim da izbegnem ovo.

I pazite se, super-sitniš-men može da se krije iza svakog ćoška, i može da bude bilo. Čuvajte svoj sitan novac ako mislite da preživite svakodnevnicu.

pozzz